Epileptični napad kao simptom

Šta da radite kad pas ima epileptični napad? Kako ga prepoznati i kako reagovati?

Napad je vrlo stresan događaj i za Vas i za ljubimca, a nije toliko retka pojava. Bitno je napomenuti da nije svaki epileptični napad znak da pas boluje od epilepsije. Epileptični napad nije bolest već je samo simptom koji se može vezati i za druge bolesti.

U kojim situacijama pored epilepsije se javljaju epi napadi?

Epi napadi se pored epilepsije, mogu javiti kao posledica trovanja, upale mozga, tumora ili povreda glave, moždanog udara, bolesti jetre, bubrega, izraženo promenjenog nivoa šećera u krvi, infektivne bolesti ( štenećak), anemija.

Šta se dešava tokom tipičnog epi napada?

U prvoj fazi koja se naziva aura pas menja ponašanje, zbunjen je, izgleda izgubljeno i uplašeno. Pokušava da se sakrije, nervozan je ili hoće da nađe vlasnika. Dešava se da cvili i da pojačano luči pljuvačku, balavi. Sve ovo može trajati par sekundi ili nekoliko sati i znak je da je pas predosetio da će se nešto desiti.

Druga faza ili iktus se ispoljava na najrazličitije načine od blage forme gde je pas pri svesti do potpunog gubitka svesti i funkcija. Parcijalni (fokalni) napadi podrazumevaju promene slične kao kod velikog napada samo u manjem obimu, obično lokalizovane na jednoj strani tela, dolazi do grčenja mičića jednog ekstremiteta ili određene strane tela. Kod psihomotornog napada dolazi do promene ponašanja, pas ne pada na pod i ne gubi svest. Tada ima izgubljen pogled, odsutan je, zagledan u daljinu i izgleda kao da “ gleda u zvezde” ili se javljaju pokreti koji liče na “ hvaltanje muva”, mljacka i liže usne. Kod generalizovanog napada ili grand mal napada, dolazi do potpunog gubitka svesti, grči se celo telo, pas se koči, obično pada na jednu stranu i “vesla” nogama i galopira. Glavu često zabacuje u nazad, može doći do nekontolisanog mokrenja, vrši veliku nuždu i balavi sa pojavom pene na ustima jer je gutanje onemogućeno. Ova faza može trajati kratko, od par sekundi do nekoliko minuta. U koliko traje duže od 5 minuta smatra se da je pas ušao u produženi napad- status epilepticus i treba potražiti hitno pomoć.

Posledna faza, postikus, je period odmah nakon završenog glavnog napada. Životinja je dezorjentisna i zbunjena ili pada u dubok san. Može se javiti privremeno slepilo ili gluvoća. Tumara, udara u stvari, hoda u krug ili pokušava da se sakrije. Ne čuje Vaš glas, ne vidi pa se ponaša instnktivno i može ispoljavati znakove agresije. Ova faza može trajati par minuta do više sati, sve dok pas ne vrati u potpunosti normalno ponašanje. Nakon ove faze životinja može osečati jaku žeđ i glad.

Koliko je epi napad opasan i bolan za Vašeg ljubimca?

I ako napad izgleda dramatično i prouzrokuje veliki stres vlasniku, za psa nije bolno iskustvo. Napadi ne izazivaju bol životinji, samo uzrokuju nemir, zbunjenost ili paniku kod psa. Ne dešava se da pas “proguta jezik” kao što je to slučaj sa ljudima. U koliko se pobrinete da se pas ne povredi tokom napada udaranjem o predmete oko sebe mala je vreovatnoća da će imati ozbiljnije posledice. Pobrinite se da je pas na podu kako ne bi pao sa neke visine i da je prostor oko njega slobodan.

Kako da se ponašate tokom napada?

Bitno je da ostanete smireni, koliko god da Vam je to teško u prvom trenutku. Napad izgleda dramatično i sigurno u Vama izaziva veliki strah, ali u panici ne možete da regujete ispravno. Obezbedite prostor oko psa tako što ćete pomeriti nameštaj i sve predmete na koje može da se udari i povredi. Nikako ne gurajte psu ruku u usta da izvučete jezik jer Vas može ozbiljno povrediti nekontrolisanim pokretima vilice. Psi se ne mogu ugušiti svojim jezikom kao ljudi. Možete ga smirivati glasom, nežno mu pričajte, ali ga nemojte maziti. Smanjite buku i prigušite svetlo. Ako ste pribrani setite se da merite vreme trajanja napada ili snimajte napad. Veterinaru će snimak napada biti korisna informacija. Zabeležite datum kada se napad javio, vreme trajanja, karakter i intenzitet napada.

Šta raditi posle napada?

Kada se napad završi konsultujte se sa veterinarom. U koliko je napad trajao duže od 5 minuta ili se napad ponavlja u kraćim intervalima (klaster napad) hitno ga odvedite kod veterinara. Posledica može da bude hipertermija- rast telesne temperature koji nosi druge probleme i može životno ugroziti Vašeg ljubimca.

Šta je epilepsija?

Epilepsija je hronična neurološka bolest koja se pravlinim načinom života i terapijom drži pod kontrolom. To je oboljenje mozga koje se klinički manifestuje ponavljajućim epi napadima. Jedan epi napad ne znači da pas ima epilepsiju. Epilepsija je bolest kod koje se napadi javljaju u ponavljajućim epizodama regularnim ili nepredvidivim intervalima.

Stanje karakteriše trajna predispozicija mozga za nastanak epileptičnih napada. To je doživotni poremećaj mozga koji ima za posledicu ponavljajuće epi napade. Epi napad se dešava kao posledica abnormalnih neuroloških aktivnosti, tj. nekontrolisanog električnog pražnjenja neurona (mozak je pun vode i ako neurone zamislimo kao žice onda epi napad liči na “kratki spoj”) i dovodi do promene ponašanja i grčenja mišića.

Napad se ne može predvideti, može biti izazvan nekim stresom i aktivnošću ali se javlja i u snu, dok pas miruje ili spava. Okidač za pojavu napada može biti bilo koja promena moždane aktivnosti: prelazak iz sna u budno stanje ili uzbuđenje zbog hranjenja, umor, glad, grmljavina, jaka svetlost. U koliko postoji povezanost napada sa ovim okidačima vlasnik će vremenom znati kako da promeni navike kako bi smanjili pojavu napada.

Uzrok epilepsije može biti nepoznat, to su idipoatske epilepsije i one se najčešće sreću kod pasa. Neke rase pasa imaju genetsku predizpoziciju za javljanje epilepsije: bigl, retriveri, pudle, irski seter, border koli, jazavičar, nemački ovčar, koker španijel. Prvi napadi se dešavaju u prvim godinama života, obično do 3. godine. Zato se kod ovih pasa sa epilepsijom ne preporučuje dalje parenje.

U koliko je uzrok pojave epi napada otrkiven govorimo o reaktivnoj (stečenoj) epilepsiji. Ona se javlja kao posledica tumora, trauma, upala, krvarenja u mozgu, tada pas obično pored epi napada ima i druge simptome. Ona se obično javlja u kasnijoj dobi.

Kakva je terapija kod epilepsije?

Najčešći lek koji se koristinu terapiji je fenobarbiton, ali on neće biti prepisan svakom psu sa epi napadom. O ovome će odlučiti veterinar u zavisnosti od toga koliko se često napadi javljaju, da li se javljaju u klasterima ili su prisutni produženi napadi. U koliko pas dobije terapiju u vidu antikonvulziva ( antiepileptika ) na njoj će ostati do kraja života. Postoje istraživanja koja pokazuju da prekidanje terapije može dovesti do većih i ozbiljnijih napada, zato je bitno da se pridržavate propisane terapije. Manji broj pasa na terapiji će prestati da ima napade, cilj terapije je da se smanji učestalost i intenzitet napada kako bi se povećao kvalitet života ljubimca i vlasnika.

Šta još možete da uradite da poboljšate kvalitet života psu i smanjite mogućnost pojave napada bilo da su u vezi sa epilepsijom ili ne?

Redovna vakcijancija, čišćenje od crevnih parazita, kontrola srčanog crva su preduslovi za dugovečan i kvalitetan život Vašeg ljubimca. Ishrana u ovim sitacijama može mnogo da doprinese. Rade se istraživanja koja ispituju vezu između ishrane i pojave napada, ovo se odnosi na hranu bez žitarica i hipoalergensku hranu. Hrana i suplementi sa omega 3 masnim kiselinama su korisni za nervne ćelije jer omega 3 masne kiseline pomažu u prenošenju nervnog impulsa. Folna kiselina učestvuje u mijelinizaciji u mozgu i smanjuje neurološke simptome. Takođe, antioksidansi ( vitamin C i vitamin E) kao i vitamin B12 su značajni kod neuropatija. Postepeno se na na tržištu pojavljuje hrana i suplementi namenjeni ljubimcima sa neurodegenerativnim bolestima koji mogu biti podrška terapiji i obezbediti Vašem ljubimcu što kvalitetniji život.