Korona virus kod kućnih ljubimaca

Korona virus kod kućnih ljubimaca?

Pseći korona virus ( CCoV) je odavno prisutan među populacijom pasa u celom svetu. To nije isti virus kao SARS-CoV-2 koji je aktuelan i ne može da se prenese na ljude. Pseća korona izaziva gastrointestinalne probleme kod pasa, za razliku od COVID-19 koji je pretežno napada respiratorni trakt. Isto važi i za mačju koronu (FeCoV), bolest je isključivo raširena među mačkama. Bitno je naglasiti da ni pseća ni mačja korona se ne mogu preneti na ljude.

Kako teče bolest kod pseće korone? Koji su simptomi?

Najčešće oboljevaju štenci mada mogu oboleti i odrasli psi. Simptomi bolesti mogu biti blagi, nekad skoro neprimetni pa do jako ozbiljnih. Tada se javlja povraćanje i proliv sa ili bez temperature. Stolica može biti kašasta do vodena, promenjene boje, a nekad sa primesama krvi i sluzi. Bolest se među psima prenosi preko izmeta, u direktnom kontaktu pasa i ako dele istu činiju za hranu i vodu.

Terapija nije specifična, ne postoji lek koji direktvno deluje na virus. Terapija obično podrazumeva ukidanje hrane, infuziju i antibiotike kako bi se sprečile sekundarne infekcije.

Postoji i CRCoV ( pseći respiratorni korona virus ) koji izaziva akutnu respiratornu infekciju i jedan je od uzročnika bolesti poznate kao zarazni kašalj pasa. Prenosi se isključivo sa jednog psa na drugog, najčešće direktinim kontaktom. Izuzetno je infektivan i brzo se širi. Simptomi uključuju kašljanje i kijanje sa ili bez temperature.

Šta je prevencija kod pseće korone?

Postojie vakcine za pse koje kod nas na tržištu u ovom trenutku nisu dostupne. Obzirom da specifična terapija korona infekcije kod pasa ne postoji, vakcinacija je preporučljiva kao vid prevencije. Ova vakcina nije efikasna u prevenciji aktuelnog COVID-19.

Šta je sa mačjom koronom?

Virus je jako rasprostranjen među populacijom mačaka, kako među uličnim tako i kod vlasničkih mačaka. Obično prolazi asimptomatski, bez većih problema.

U nekim slučajevima se bolest razvija u ozbiljnu i fatalnu bolest- FIP ( felini infektivni peritonitis) koji se ne leči, već se terapijom ublažavaju simptomi. Ne zna se precizno zbog čega neke mače razvijaju težak oblik, veruje se da je razlog mutacija virusa i slab imuni sitem jedinke.

Simptomi uključuju slabo napredovanje, gubljenje na težini, periode povišene temperature, kašalj, otežano disanje, nakupljanje tečnosti u abdomenu te njegovo istezanje, znakove oboljenja jetre, bubrega, pankreasa.

Dijagnoza se uspostavlja na osnovu simptoma i testova. Testovi se rade ređe jer pozitivan rezultat nema velikog dijagnostičkog značaja obzirom da je veliki broj mačaka u nekom trenutku bio u kontaktu sa mačjim koronavirusom.

Vakcina za FeCoV postoji u svetu, ali njena efikasnost je diskutabilna. Neka istraživanja pokazuju dobre rezultate vakcinacije dok druga navode da nema značajnog efekta.

Kakva je situacija sa COVID-19 i kućnim ljubimcima?

Od početka epidemije korona virusa, SARS-CoV-2 nije problem isključivo vezan za ljudsku populaciju. Od prvih dana infekcije su naučnici bili zabrinuti zbog mogućnosti prenosa virusa sa čoveka na životinje i obrnuto. Sve je više slučajeva prenosa zaraze SARS-CoV-2 sa ljudi na životinje. Bolest je registrovana kod pasa, u porodici mačaka, kod vizona (nerc), hrčka. Registrovani su slučajevi zaraze medju životinjama u zoo vrtovima - kod lavova, tigrova, leoparda, puma i gorila. Misli se da je do zaraze dolazilo prilikom hranjenja. Podaci pokazuju da ovako zaražene životinje mogu širiti virus među jedinkama iste vrste. Tako da maca koja se razbolela od svog vlasnika može preneti virus drugim mačkama.

U ovom trenutku nema dovoljno dokaza da je prenos virusa sa životnja na čoveka značajan za širenje epidemije. Smatra se da je trenutno jako mali rizik da će životinja zaraziti čoveka. Bez obzira na to, neke zemlje poput Rusije rade već na proizvodnji vakcine protiv COVID-19 za mačke i vizone.

Grupe naučnika sa nekoliko Univerziteta se zalažu za rad na razvijanju vakcine za životinje i stava su da nije nezamislivo da ćemo u borbi sa korona virusom u nekom trenutku odlučiti i da vakcinišemo životinje. Jedan od autora stručnog članka u časopisu Virulence navodi da životinje mogu predstavljati dugoročan rizik za javno zdravlje. Mišljenja su da životinje mogu biti rezervoar virusa i izvor mutacija. Čini im se logično da moramo biti spemni i za tu opciju ukoliko bude bilo potrebe.

I dalje nema dovoljno podataka o broju slučajeva zaraze pasa i mačaka od vlasnika. Malo je zvanično zabeleženih slučajeva infekcije kod kućnih ljubimaca. Simptomi koji se javljaju su češće blagi. Tako da za sada nije hitno razmišljati o obaveznoj vakcinaciji. Naučnike više zabrinjava uticaj SARS-CoV-2 na divlje životinje kao i infekcije na farmama vizona koje su imale za posledicu eutanaziranje velikog broja životnja.

Naučnici po dosadašnjem iskustvu tvrde da je preporučljivo izbegavati kontakt sa kućnim ljubimcem ukoliko ste zaraženi, bez obzira što psi i mačke ne igraju veliku ulogu u daljem širenju zaraze na ljude. Još uvek učimo o virusu pa je preporuka da se u slučaju zaraze ponašate prema kućnom ljubimcu isto kao i prema ostalim članovima porodice.